“Невесиње”
Кал
полета соко сиви,
К
небу под облаке,
Да
потражи тамо горе
Слободније
зраке.
Он
не жали морит’ крила
У
том своме лету
Да
достигне и испуни
Своју
жељну мету.
Тако
шири своја крила
Наше
„Невесиње,
Ради
среће и слободе,
Српске
сиротиње;
Која
јоште у ланцима,
Душманским
пребива,...
И
спасење своје славнo
Брзо
очекива!
……………………………….
……………………………….
……………………………….
……………………………….
Здраво
перо Невесињско
Челичнога
оштрог кова,
И
живјело „Невесиње”
и
његова златна слова!
Радоје
Црногорац