Бој на
Трњине
1716. г.
Сто хиљада
турске војске
Ено тутњи
преко Цуца!
А пред
њоме камен, дрво,
Ка’ од
силног грома пуца! -
Иде
војска, иде даље,
Притисла је
Цуце ц’јеле !
Па на
свакој страни сипље
Силовите
своје стр’јеле! -
Иде
војска, иде даље
На
раздвојке и у вреву;
Жели доћи
на Трњине,
Па отолен
равном Чеву!
И ено сад
на Трњине
Војска
силна стиже ова;
А пред њоме
стаде јато,
Црногорских
соколова!
Букну огањ
са свих страна,
Уз Трњине
мало село,
Кад витешки
Црногорци
Уљегоше у
бој смјело!
Катуњани
Обилићи
Бој почеше
на Трњине!
А глас
бојни долијеће
До Владике
на Цетиње!
И ено му с
јеком јавља
Што му
раде орли сури!
А Данило
Његош славни
У помоћ им
ено јури!
Лети јунак
на дорина
Као соко
на крилима!
Лети ено
Данил славни
У облаку
густом дима!
Лети јунак
на Трњине,
Да уз орле
стане сиве!
Но, тек
стиже међу њима
Престадоше
ватре живе!
И добише
Црногорци;
Битку
славну на Трњине,
А Владика
Данило је
У знак ове
борбе њине!
Саградио
бјелу цркву
На Цетињу
пољу равну,
Да узноси
спомен овај,
И побједу
ову славну!
И данас
нам света црква
Ево сија
на висине,
У којојзи
сиви орли
Богомољства
своја чине!
И у којој почијева
Наш
светитељ Петар први,
Који чува
миле Србе;
Када душман
на њих врви!
