Бацу Драгојеву Дрекаловићу

Бацу Драгојеву Дрекаловићу

Неки зборе, да си мртав

И да у гроб леже!

Други веле: да ти не ћеш

Умират витеже!

Неки кажу, да еи мртав

И већ друго ништа!...

Другп веле: не умире

Соко од бојишта.

Неки каже, да си мртав

И све с тијем скида !...

Други кажу, споменик ти

Треба да се зида!

А „јунаках цар“ говори:

„Ви браћо његова,

На гроб Бацу изрежите

Ова српска слова:

„За Српство борбе

Има си доста,

За то ти љубав

Србинска остаа!”

Р. Ц. (Радоје Црногорац?)

"Нова Зета" Цетиње бр.  1 1889.

Српском пјеснику Јовану Сундечићу

Српском пјеснику Јовану Сундечићу

Свештениче и пјесниче,

И јуначе оштрог пера,

Које ти је даровала,

Српска вила од бисера,

Да разгониш са њим таму,

Са српскога нашег рода,

Као с лучом, која сија,

Са плавога Божјег свода.

Тај дар дивни чувао си,

Као живот, као очи,

Он у помоћ са њим браћи,

Као прави јунак скочи.

Ти си име српско диз’о,

На огњишту Далмације,

И будио дух јуначки,

У круг њене Србадије.

……………………………

……………………………

А тада се ка Ловћену,

Као сури ор’о  вину,

Да с Цетиња разагониш,

Зраком пера, српску тмину.

Када стиже под Ловћеном,

У српске нам горе свете,

Тебе љубав књаз-пјесника,

На пут овај предусрете.

Он те прими милостиво,

Уз витешко десно крило,

Откле тридест и три љета,

Будио си Српство мило.

Будио си братску слогу

Црне Горе и Србије;

Писао си, да без слоге –

Ни живота Српству није.

Браћу Србе и Хрвате,

Мирио си сваког дана;

Радио си да оживи –

Братска слога са Балкана.

Па куда ћеш више славе,

Наш пјесниче, свештениче,

Но са тобом, кад се српска,

На све стране браћа диче.

Радоје Црногорац

Босанска Вила бр. 8  1898.