недеља, 22. октобар 2017.

Српском пјеснику Јовану Сундечићу



Српском пјеснику Јовану Сундечићу

Свештениче и пјесниче,
И јуначе оштрог пера,
Које ти је даровала,
Српска вила од бисера,

Да разгониш са њим таму,
Са српскога нашег рода,
Као с лучом, која сија,
Са плавога Божјег свода.

Тај дар дивни чувао си,
Као живот, као очи,
Он у помоћ са њим браћи,
Као прави јунак скочи.

Ти си име српско диз’о,
На огњишту Далмације,
И будио дух јуначки,
У круг њене Србадије.

……………………………
……………………………

А тада се ка Ловћену,
Као сури ор’о  вину,
Да с Цетиња разагониш,
Зраком пера, српску тмину.

Када стиже под Ловћеном,
У српске нам горе свете,
Тебе љубав књаз-пјесника,
На пут овај предусрете.

Он те прими милостиво,
Уз витешко десно крило,
Откле тридест и три љета,
Будио си Српство мило.

Будио си братску слогу
Црне Горе и Србије;
Писао си, да без слоге –
Ни живота Српству није.

Браћу Србе и Хрвате,
Мирио си сваког дана;
Радио си да оживи –
Братска слога са Балкана.

Па куда ћеш више славе,
Наш пјесниче, свештениче,
Но са тобом, кад се српска,
На све стране браћа диче.

Радоје Црногорац


Босанска Вила бр. 8  1898.