четвртак, 25. јул 2013.

Пјесме


 Радоје Рогановић - Црногорац


Пјесме

 

Арслан-бегу и Амзи-бегу Мушовићу

Бају Пивљанину

Балканска царица

Бацу Драгојеву Дрекаловићу

Бој на Трњине 1716.

Братски састанак

Вила на гробу Војводе Миљана

Вјеридби Књегињице Стане Петровић-Његоша

Владици Стефану

Вуку Ст. Караџићу

Грађењу путова: Нишићког и Подгоричког

Гуслар Херцеговачки пјева у Новом Саду

Двадесет-петогодишњици "Српског народног позоришт...

Добродошлица Његовој Свјетлости Књазу Нашљеднику Д...

Добродошлица Њезином Височанству Књагињи Милени

Добродошлица свијетлим гостима са Неве

Добродошлица Стани Николајевној

Докторима: Поарију и Симоновићу

За рођендан престолонасљедника

Здравица Црногорског Орла на Заграбљу

Змају пјеснику

Имао сам...

Једној удовици црногорској

Камо оно Српско стјење

Капетану васојевићком Ђолу Лабану

Књазу Ђорђу Краљевићу Грчком

Књазу Нашљеднику Данилу-Александру на имен дан 1889.

Ко је јунак?

Командиру Гарде попу Саву Пламенцу

Командиру Крајинском попу Митру Дабановићу

„К себи руке”...

Ловћенски змај над умрлим војводом Станком Радоњићем

Марш Црногорске војске

Мегдан

Милану Решетару

Мирку Алексићу

Молитва пред ћивотом Св. Петра Цетињског

На глас о смрти свијетле књaгиње Даринке Данилове

На глас смрти Владислава Ст. Каћанског

На глас смрти Војводе Новице Церовића

На глас смрти Војводе Петра Ф. Вујовића

На глас смрти капетана Шпира Матановића

На глас смрти командира Милисава Мишњића

На глас смрти Саве Бјелановића

На глас смрти Сердара Сава Јовићевића

На гробу командира Вуксана Грујића

Над умрлим Јовом Павловићем

Намијењено "Књизи записници" Њ. В. Књаза Нашљедник...

Натписи о прослави

“Невесиње”

Нова радост

Новом храму Светог Василија у Никшићу

Његовој Свјетлости Књазу Данилу-Александру

Његошу

Његовом Величанству Цару Руском Александру III

Његовом К. Височанству ФЕРДИНАНДУ I.

Њезином Височанству Књагињи Милени

Њеном Царском Височанству Великој Књагињи Милици Н...

О свадби Књагињице Стане

О свадби Свијетле књагињице црногорске Милице Петр...

Пет помрачених небесних звијезда

Пјевачко друштво "Захумље"

Пјесник пјеснику

Плану пушка

Поводом свадбе Њ. В. Књагињице Јелене

Поглед с "Прилипа"-Посвећено младом српском пјесн...

Праху Великог Војводе Станка Стијепова

Приликом отварања новог пута преко Царев-Лаза

Ријеци Неви

Ропство владике ...

Споменику код "Влашке" цркве

Сретна вјеридба

Српска слога

Српским књижевницима

Српским пјесницима браћи: Драгутину и Војиславу

Српској књижевној задрузи

Српском пјевачком Друштву "Јединству" у Котору

Српском пјеснику Јовану Сундечићу

Умрлој Вили

У славу имен-дана Цара Рускога и Књаза Црногорскога

Француз

„Хајдани“ најновијем пјесничком дјелу витешког Кња...

Христос воскресе

Цетињска Читаоница

Цетињском бријесту

Црногорском војнику

Чујете ли?...

Шта је слобода?

 

 ********************************************

 

Радоју Рогановићу

Над раком Радоја Рогановића

 







 

Радоје Рогановић-Црногорац







Радоје Рогановић
Српски пјесник

Родио се године 1851. у Љешанској Нахији, у селу Прогоновиће. Старином је из Трњина, у Цуцама, гдје су се још за вријеме владике Данила одржале двије знамените битке, и то год. 1706. и 1716.. - око куле кнеза Рогана, те је и наш Радоје потомак тог славног јунака, којега је  велики српски бесмртни пјесник владика Петар II овјековјечио у “Горском Вијенцу”.
Радоје је свршио основну школу на Цетињу, по том га је послао његов стриц, блаженопочивши митрополит Иларион у Биоград, те је о трошку владе српске, и уз припомоћ свога стрица, свршио гимназију и богословију. Послије науке, он се поврати у своју отаџбину Црну Гору, гдје буде одмах примљен у државну службу, а од године 1878.  буде именован за државног благајника у министарство финација, у којој се служби и данас налази, те је вјерно и поштено врши. Из рана, још као ђак, одао се пјесништву. Његове су пјесме познате, а тако и име готово у све српске крајеве.  До сада је спјевао многе пјесме, које су пуне патриотског осјећаја - и занесене у храброст за српске јунаке. Пјесме су му штампане и растурене готово у свим српским листовима: „Гласу Црногорца”, “Новој Зети”, “Просвјети”, “Јавору”, “Босанској Вили”, “Стражилову”, Српском Гласу”, “Колу”, “Србобрану”, “Наше Доба”, и т.д. Његови су списи до сад уједно издати: Ропство Владике Данила, епски спјев,  - Књегиња Милена, тако исто епски спјев, - Витештво, са неколико одабраних храбрих пјесама, - Ободска прослава.
Али досадање спјеве надмашио је Царев Лаз, спјев из чисто народног живота и његово право огледало. Први пут је изашао на позорницу 8. јуна 1893. год., у позоришту Зетског Дома на Цетињу. Те вешери изненадили су се многи посјетиоци и у шудо остали са тако ријетког, драмског јунашког, комада из српског  живота, што га је кадар само Србин саставити  и у српско рухо обући,  јер Царев Лаз може се мјерити  и са бољим и одабранијим комадима за српску позорницу.  Потље се престављао  Царев Лаз више пута, а једном пиликом, бивши у својој ложи Његово Височанство књаз и господар Никола и захвалио је пјеснику Радоју и удостојио га - те му је пружио своју витешку десницу.
Радоје је написао и другу драму: Бој на Трњине, те како прву; тако и ову другу , пропратила је српска и руска критика најповољније. А Бој на Трњине излазио је на позорницу прошле године у Великој Кикинди, те је тога пута примио захвалност и многе честитке од тамошњих виђенијих Срба. Неке су му пјесме кмпоноване од првих српских умјетника, - дра Пачуа, Р. Толингера и других, а неке су му преведене на руски и талијански језик.
Пјесник Радоје, данас у најбољој мушкој снази, готово вазда пјева, кад му остане времена од дужности, с тога се од њега још доста очекује. Вриједно би било све његове досадање пјесме скупити и у књигама издати, јер су растурене готово кроз све српске листове. За његову вјерну, поштену и дугогодишњу службу одликовало га је Његово Височанство књаз господар Никола I, орденом књаза Данила, трећијем степеном, о грлу.
О животу и карактеру Радојеву, могу слободно рећи: да је честити, поштени, родољубиви и искрени Србин, што свједоче и његове пјесме. Ко се с њим изближе познаје, остане му у души до вијека,  јер га занесе својим патриотским осјећајем. Како је омиљен међу друштвом и Црногорцима види се по томе, што га зви зову од милости: Ђидо. Дична наша „Босанска Вила”, знајући да је Радојево име доста чувено у српском  народу, за то и износи Радојеву оригиналну слику - да се српски народ  још боље упозна са тим врлим родољубом и пјесником српским.
                                                                                                    И.  П.

                                                “Босанска вила”






Цетиње, 14 априла.

† Радоје Рогановић
На Цвијети у вечер, изненада, умро је овдје Радоје Рогановић, државни благајник и познати наш народни пјесник. До 10 сати био је у дрштву пријатељя, и тек је дошао у своју собу да почине, у мало минута је издахнуо.
Његова смрт је изазвала опћe саучешће, јер је покојник од свакога био љубљен и поштован, што се најбоље видјело при његовом спроводу, на кои се окупило цијело грађанство цетињско са Њ. С. Књазом Мирком на челу. Пред венштенством су одили ђаци мушке и женске основне школе, па гимназије и учитељско— богословске школе. Кад је из куће изнешен мртвачки сандук г. Ник. Ст. Љубиша изговорио је над њим сљедећу опроштајну пjесму:

Вјечности вјечној, гдје свак мора бити,
Бесмрћа рјека гдје свој шири тек, —
И твој се диже твој дух племенити...
Пјесниче с Богом!... с Богом за на в’јек...

Мирно и лако душа одлетјела, —
Св'јетла и чиста од постанка свог,
Високо душа к небу се узн’јела
Изворима вјечним жића бесмртног.

С Богом, о сјени, о ти душо чиста;
Чиста ка’ кристал на сунчани сјај;
На шарном цв'jehу као роса иста –
Пјесниче с Богом, с Богом остај!

Све што си мога’ ти си нам дао:
И пјесмом вј'енце вио роду свом,
И мишцмо храбром лаворе си брао —
У бој гдје звечи јатагана лом.

О душо св’јетла, душо тиха, блага, —
Пошаљедње “с Богом!“ — кад остави св’јет —
К небу ти шаљу твоја браћа драга,
Гдје вјечни дуси — вјечни шире лет...

Вјечности вјечној, гдје свак мора бити,
Бесмрћа p’јека гдје свој шири тек, —
И твој се диже твој дух, плементи...
Пјесниче с Богом!.. с Богом за на в'jeк!







Змају пјеснику




Змају пјеснику

Кад ти читам „Пјеванију”
С милином се неком појим,
Па те онда за лирскога
Ја пјесника првог бројим!

И не само што те цјеним
За пјесника најпрвога;
Но те и још Србе штујем
За јунака слободнога!

Што никада не покуња
Ни у једном твоме раду,
Него свагда ти с’ одржа -
Као бедем тврд на граду!



Српском пјевачком Друштву "Јединству" у Котору



Српском пјевачком друштву
“Јединству” у Котору.
При прослави педесетогодишњице његовог рада

Ти си прво међу Српством
Својим “хором” одјекнуло!
Те се оро на крај мора
Под Крстацом заметнуло!

Ти си прво започело
Будит пјесмом на све стране:
Ти си прво запјевало
Уз Ловћенске јатагане!

Па нека је слава теби!
Што започе дјело свето!
И на здравље нек ти дође
Ово љето педесето!

И нека ти срећни буду
Сад кумови твог барјака!
И нека те увјек прати
У животу срећа свака!

         Радоје Црногорац

Глас Црногорца 15-X-1889



Пет помрачених небесних звијезда



Пет помрачених небесних звијезда

Што сте тако помрчале
Ви звијезде миле,
Као да сте у пакао
Ви до сада биле?

Какава вам је тешка мука
И невоља клета,
Те сте тако потамњеле
На небеса света?!

Те сте тако потамњеле
На небеса мила,
Гдје с’ узносе и свијетле
Толика свјетила! -

Што је зв’језде било с вама
Те сте тако мрачне;
И јесте ли игда биле
Свијетле и зрачне?

И да ли је ико крета’
Да вам свјетлост даде,
Од како се за ту таму
Вашу клету знаде?

„Ка’ на друге, тако на нас;
Свјетлост сјајна стоја,
Све до оног црног српског
Косовскога боја.

А од кад је црни бојак
Тај несрећни био,
Од њега је и мрак црни
На нас ево сио!

- Једном крета јарко сунце
Да нам свјетлост пружи!
И с други јем звијездама
да нас оно здружи. -

Ал на жалост нека сила
Међу нама стаде!
Те забрани јарком сунцу
Да нам свјетлост даде!

Но остасмо још у вишем
И у горем мраку!
И јос више сакрисмо се -
Сунчаноме зраку!”-

Еј, звијезде жао ми је
Ту несрећу вашу!
Коју но сте ви добиле
Уз неслогу нашу!

Бој на Трњине 1716.



Бој на Трњине
1716. г.

Сто хиљада турске војске
Ено тутњи преко Цуца!
А пред њоме камен, дрво,
Ка’ од силног грома пуца! -

Иде војска, иде даље,
Притисла  је  Цуце ц’јеле !
Па на свакој страни сипље
Силовите своје стр’јеле! -

Иде војска, иде даље
На раздвојке и у вреву;
Жели доћи на Трњине,
Па отолен равном Чеву!

И ено сад на Трњине
Војска силна стиже ова;
А пред њоме стаде јато,
Црногорских соколова!

Букну огањ са свих страна,
Уз Трњине мало село,
Кад витешки Црногорци
Уљегоше у бој смјело!

Катуњани Обилићи
Бој почеше на Трњине!
А глас бојни долијеће
До Владике на Цетиње!

И ено му с јеком јавља
Што му раде орли сури!
А Данило Његош славни
У помоћ им ено јури!

Лети јунак на дорина
Као соко на крилима!
Лети ено Данил славни
У облаку густом дима!

Лети јунак на Трњине,
Да уз орле стане сиве!
Но, тек стиже међу њима
Престадоше ватре живе!

И добише Црногорци;
Битку славну на Трњине,
А Владика Данило је
У знак ове борбе њине!

Саградио бјелу цркву
На Цетињу пољу равну,
Да узноси спомен овај,
И побједу ову славну!

И данас нам света црква
Ево сија на висине,
У којојзи сиви орли
Богомољства своја чине!

И у којој почијева
Наш светитељ Петар први,
Који чува миле Србе;
Када душман на њих врви!





Вуку Ст. Караџићу


Вуку Ст. Караџићу

Ка’ најпрва кад се зора јави,
Те отвори очи у човјека,
Тако, Вуче и ти се појави,
У почетку овога вијека.

Те отвори српској књижевности,
Оно сјајно, оно чисто злато,
Које бјеше за нас сакривено -
Сакривено - богме закопато.

Нова слова и правопис нови
Ти дарова српскоме језику,
И обуче српску нам књижевност
У најљепшем говора облику.

За то Вуче, славни српски сине,
Нека ти је задовијек хвала!
Кад је твоја неуморна рука
Нову зору српској књизи дала.