Нова
радост
Гледајте
људи
Ево нам
зв’језде,
Са неба
плавог
На земљу
језде!
Ево их к
нама
Лете
брзином,
Да се
загрле
С Ловћен
планином!
Гледајте
људи
Што се сад
збива;
Ено се Ловћен
С њима
цјелива!
-Ах! Боже
мили
Дивна
састанка,
Небесних
зв’језда
С круном
јунака!
Ено се
грле!
Ено се
љубе!
Канда су
једне
Постали
судбе!
Канда су
равни
У свем
постали;
Тако се
јесу
Сада
састали!
Гледајте
људи
Сјајну
Даницу;
Како долеће
На ту
главицу!
И нешто
дивно
Са неба
плава;
Гордом Ловћену
Ено сад
дава!
-Помози Боже
Што с’ ово
збива
И што ли
Господ
Српству
дарива?!
-Свијетла
Даницо
Хајде нам
збори,
Зашто си
дошла
У Црној
Гори;
И што си
стала
На вису
томе,
У облак
виле
И дивне
моме?
-Ено
Даница
Сјајна кажива:
“Бог благи
Књазу
Сина
дарива!”
Помози Боже
Дивнога
сјаја!
Канда смо
дошли
У башту
раја! -
Онамо
зв’језде
На Ловћен
стоје!
Овамо коло
Орлова
поје!
Онамо Ловћен
Бедем
јунака,
Овдје
Господар
И вођ горштака!
Тамо Даница
На Ловћен
Гору!
Амо Даница
У славном Двору!
Онамо
свјетлост
Ка’ у сред
дана!
Овамо
Данил
Нада
Балкана!
Онамо
зв’језде
С Божјега
свода,
Овамо
Мирко
Зетски
војвода!
Онамо
сјајност
Што води к
срећи!
Онамо
синак
У Књаза
трећи!
Онамо
зв’језде
Сајају се
миле,
Овамо ево
Књажеве
виле!
Онамо свјетлост
Овамо
зора!
У радост
сија
Сва Црна
Гора!
Тамо и амо
И
свјетлост и дан;
С Ловћена
сијну
Кроз цио
Балкан!
Цетиње,
28. Септембра 1889.
Глас
Црногорца 01-X-1889
