Ловћенски
змај
Над умрлим
војводом
Станком Радоњићем
У млогоме
моме раду
Савјети ми
твоји служе;
Па те
данас мртвог гледам;
Мој
Војводо, а мој друже!
Жао ми је
о Војводо,
Што се
тако раздвојисмо!
Кад
заједно за напредак
Српског
рода ми радисмо!
Жао ми је
брате много
Што смрт
нас је раздвојила!
Баш у доба
кад је Ловћен
Нова зора
пољубила!
Баш у ово
славно доба
Када Руси
уз нас лебде!
Жао ми је
вјерни брате
Што ти очи
то не гледе! -
Жао ми је
златна тицо
Што остави
моје Дворе!
Зао ми је што
не виђе
Сад весеље
Црне Горе! -
Али тако јест
војводо
Данас Божја
воља рада!
А тебе ће
поштовати
Црна Гора
моја свагда!
- Но, кад
будеш у рај свети,
Поздрави
ми соколове! -
Што су
славно војевали
За слободу
земље ове!
И кажи им
Војеводо
Нове зоре
нам свануће!
И кажи им
да нас чека
Славно
једно ускрснуће!
Тако нам
Змај са Ловћена
Над
војводом своим збори
А Божји се
за војводу
Отворише
рајски двору!
Глас
Црногорца 08-X-1889
