На глас
смрти
Војводе
Новице Церовића
И Новица,
перјаница,
Ево неста
нам;
Што је
славно војевао
За нас
свети кам.
И Новица
ево неста,
Српски
соко сив,
Што душмане српске коси
Као огањ
зив!
Ево неста
и Новица
Стари
српски бан,
Који но је
као зора
Сија на
Балкан.
Неста „Ново” српска сабља
И
његови јек,
Који но је
живовао
Славно читав
вијек.
Неста „Ноко”,
перјаница,
А србински
крас,
Који бјеше
посветио
Српству живот
вас!
Неста „Ноко”,
сјајна луча -
Тај
свијетли зрак,
Који но је
сто година
Био див
јунак!
Неста „Ноко”
и отиде
У рај Божи
свет’,
Али њему
име неће
Никад
умријет’!
Глас
Црногорца 21-I-1895
