Приказивање постова са ознаком Zmaju Pjesniku. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Zmaju Pjesniku. Прикажи све постове

четвртак, 25. јул 2013.

Змају пјеснику




Змају пјеснику

Кад ти читам „Пјеванију”
С милином се неком појим,
Па те онда за лирскога
Ја пјесника првог бројим!

И не само што те цјеним
За пјесника најпрвога;
Но те и још Србе штујем
За јунака слободнога!

Што никада не покуња
Ни у једном твоме раду,
Него свагда ти с’ одржа -
Као бедем тврд на граду!



Српска слога



Српска слога

Ево сијну српска слога,
Уздиже је Бог!
Посл’је оне тешке муке
И времена злог.

Ево сину српска слога
У србински дом!
Руку пружа братац брату
У заносу свом.

Ево сину српска слога
У србински дом!
А неслога панула је …
Убио је гром!

Ево сијну српска слога
Ка’ што бјеше пре …
А неслога панула  је
И ево нам мре.

Сијну љубав, сијну слога,
Уза српске борце!
Србијанци зову браћом
Опет Црногорце.

Сијну љубав, сијну слога,
Уза српске кланце!
Црногорци зову браћом
Опет Србијанце.

Сијну љубав, сијну слога,
На балканска поља!
Наступише златни часи
И времена боља.

Сијну љубав, сијну слога,
Ка’ на исток зора;
Загрли се са Србијом
Ц’јела Црна Гора.






На глас смрти капетана Шпира Матановића

На глас смрти
капетана Шпира Матановића

Муња жива,
Једног дива,
Љутог борца,
Црногорца,
Сад обори -
Црној Гори!...
Оборила,
Погубила,
Муња жива,
Орла сива;
Што мегдане,
Одабране,
Много чиње,
За светиње
Српског рода;
Неплашећ’  га огањ, вода…
Неста јунак,
Ка’  св’јетли зрак!
Сабља бојна,
Чудотворна;
Опојена,
Надојена,
Вражјом крви -
- Ено му се сада смрви!
Неста јунак,
Ка’  св’јетли зрак;
Неста дика,
Перјаника
Старог доба.
И, пут хладног оде гроба,
Оде рано,
Али славно,
Свјетло, часно,
Мушки, красно,
Као јунак,
И поштењак! -
Оде к рају,
Да му сјају
Вјечно дјела;
Храбра, смјела.

Глас Црногорца  14-XI-198





На глас смрти Сердара Сава Јовићевића




На глас о смрти
Сердара Сава Јовићевића

Грехота би веља била
Српској пјесми, српском перу;
Када не би спомињала
Борце за крст и за вјеру;

Када не би спомињали
Таквог чојка ког врлине,
У животу сваке ките,
Као тебе, српски сине.

За то и ја спомињем те
С мојим слабим пером, бане,
Кад т’ анђели позивају,
На тај свијет на те стране;

Те да тобом рај оките,
К’о са граном ливан’  кедра,
И када те земља зове
Да т’ у своја стави њедра! -

На све стране летио си,
Све од мора, па до Таре,
По наредби Господара
Српски бане и сердаре;

Мирио си брата с братом,
Судио си обојици,
Ал’ по вољи свагда Божјој,
По закону, по правици.

Ходио си по граница,
Кад немири кави бише
И крајеви кад се наши
Са туђином граничише;

Па крупнијем твојим гласом
Шћаше каквом паши рећи:
“Овуда ће бит’ граница
Или крв ће сада лећи”.

Срећа свуда пратила те
И на дому и на путу,
И свагда си чојковао,
Презирући муку љуту.

Никад, Књазу, зло за киме
Ти нијеси говорио;
Ти си име у народу
И због тога узвисио.

И староме и младоме
Свакоме си био мио. -
Истину си, као јунак,
Свагда бане говорио.
Његошевог славног  дома
Служио си три владара,
И то вјерно и поштено,
Јуначино наша стара.

А сердарства три си има’:
Цеклин, Куче и Крајину,
Које но ти Књаз повјери
Ка’  вјерноме српском сину.

Па јошмало што не живље,
Жао нам је, добри бане!...
Али човјек ка’ ти што си
Он вјечите живи дане -….

Када добра твоја дјела
Међу нама сјајна стоје; -
Па нека нас то утјеши
На глас смрти Старче, твоје.


Глас Црногорца 27-IX-1897








Пјевачко друштво "Захумље"

Пјевачком друштву „Захумље”
Никшић

Нек се хори глас  Захумски
На све стране српског св’јета,
Са високих, са кубета
Никшићкога храма света.

И, нек лети на висине
Небесноме пријестолу;
Да Бог живи Српски народ
И српскога Књаз Николу!

И Захумског Војеводу,
Петровића Петра Књаза
Нек Бог живи ради српске
Среће, части и образа!

И нека се хоре гласи
Уз Оногошт град бијели;
Да час прије Бог сједини
Српски народ наш циели!

Глас Црногорца 17-X-1898



Нова радост

Нова радост

Гледајте људи
Ево нам зв’језде,
Са неба плавог
На земљу језде!

Ево их к нама
Лете брзином,
Да се загрле
С Ловћен планином!

Гледајте људи
Што се сад збива;
Ено се Ловћен
С њима цјелива!

-Ах! Боже мили
Дивна састанка,
Небесних зв’језда
С круном јунака!

Ено се грле!
Ено се љубе!
Канда су једне
Постали судбе!

Канда су равни
У свем постали;
Тако се јесу
Сада састали!

Гледајте људи
Сјајну Даницу;
Како долеће
На ту главицу!

И нешто дивно
Са неба плава;
Гордом Ловћену
Ено сад дава!

-Помози Боже
Што с’ ово збива
И што ли Господ
Српству дарива?!

-Свијетла Даницо
Хајде нам збори,
Зашто си дошла
У Црној Гори;

И што си стала
На вису томе,
У облак виле
И дивне моме?

-Ено Даница
Сјајна кажива:
“Бог благи Књазу
Сина дарива!”

Помози Боже
Дивнога сјаја!
Канда смо дошли
У башту раја! -

Онамо зв’језде
На Ловћен стоје!
Овамо коло
Орлова поје!

Онамо Ловћен
Бедем јунака,
Овдје Господар
И вођ горштака!

Тамо Даница
На Ловћен Гору!
Амо Даница
У славном Двору!

Онамо свјетлост
Ка’ у сред дана!
Овамо Данил
Нада Балкана!

Онамо зв’језде
С Божјега свода,
Овамо Мирко
Зетски војвода!

Онамо сјајност
Што води к срећи!
Онамо синак
У Књаза трећи!

Онамо зв’језде
Сајају се миле,
Овамо ево
Књажеве виле!

Онамо свјетлост
Овамо зора!
У радост сија
Сва Црна Гора!

Тамо и амо
И свјетлост и дан;
С Ловћена сијну
Кроз цио Балкан!

Цетиње, 28. Септембра 1889.


Глас Црногорца  01-X-1889




На гробу командира Вуксана Грујића




На гробу командира
Вуксана Грујића

Кад се Балкан закрвави,
И кад бојна наста јека:
„Благо мени, ево рата!”
Ти си, орле, био река’.

Кад полеће српска војска
С наших гора на бојиште,
Ти си тада узвикнуо:
„То ми срце моје иште!”

Кад орлови започеше
Да душманске сјеку главе,
И тада си узвикнуо
„Еј радости моје праве!”

Када Срби огрезнуше
На бојишту сви у крви,
И тада си заорио:
„Благо томе, ко је први!”

Кад се виђе ко је први,
На душмане анџар диза’ ;
Видјело се да си и ти,
Међу њима свагда стиза’.

Па нек ти је од нас хвала,
О Србине, по сто пута,
Што си био вјерни јунак,
-Предходница боја љута.


Глас Црногорца 20-III-1888




О свадби Свијетле књагињице црногорске Милице Петровић-Његош

О свадби Свијетле Књагињице црногорске
Милице Петровић-Његоша

Од како је сунце на истоку
Даровало свјетлост своме дану,
Није свадбе још милије било
Нигда до сад на нашем Балкану! 

Од како је бујнијех Ријека
Српске Таре и русинске Неве,
Није Српство радосније досле
Удавало миле своје дјеве!

Од како је настало свијета
Још словенске дјеве није било,
Да циели народ овесели
Ка’  Ти што си, о, бијела вило.

Па сад хајде свијетла звијездо,
Хајд’ у царске руске Дворе лети,
И нека Ти премило Србинство
Свагда буде на аманет свети!


Глас Црногорца  02-VII-1889