На глас смрти капетана Шпира Матановића

На глас смрти

капетана Шпира Матановића

Муња жива,

Једног дива,

Љутог борца,

Црногорца,

Сад обори -

Црној Гори!...

Оборила,

Погубила,

Муња жива,

Орла сива;

Што мегдане,

Одабране,

Много чиње,

За светиње

Српског рода;

Неплашећ’  га огањ, вода…

Неста јунак,

Ка’  св’јетли зрак!

Сабља бојна,

Чудотворна;

Опојена,

Надојена,

Вражјом крви -

- Ено му се сада смрви!

Неста јунак,

Ка’  св’јетли зрак;

Неста дика,

Перјаника

Старог доба.

И, пут хладног оде гроба,

Оде рано,

Али славно,

Свјетло, часно,

Мушки, красно,

Као јунак,

И поштењак! -

Оде к рају,

Да му сјају

Вјечно дјела;

Храбра, смјела.

Глас Црногорца  14-XI-198