Сретна свадба
Сив соко један из
преко мора,
До Књаз’- пјесника долеће Двора;
Те соко млади пред Књазом стаде,
И поче Књазу зборити саде:
„Велики Књаже стијења света,
Носим ти поздрав Оца Умберта,
Од Оца Краља, Мајке Краљице
и Италије рајске земљице,
Са жељом милом и надом том
Да даднеш срећу животу мом.
А та је срећа Јелена твоја
Да буде мила Супруга моја!
Ти знадеш Књаже, мојега ђеда,
Који ми свети аманет преда,
Да само цуру добавим ону
Која и личи јуначком трону;
А тако речце Отац и Мајка
И Италија, гњездо јунака.
Па зато Књаже „Јунака Царе”
Знајући тебе и твоје старе,
Изабрах ружу из дома твога,
Бијелу вилу, анђела могą,
Да родитеље весели моје,
Који на престо предака стоје.
И да весели Савојске Дворе
И оне сјенке на небу горе,
Што Италији слободу даше
Када војеват’ витешки
сташе.
И да веселе Моју ‘Талију
Од мог живота земљу милију,
Ту красну земљу пуни цвијета,
А рај чаробни свега свијета”.
“Срећна ти била Јелена моја,
Потомче млади Дома Савоја!”
То Књаз изрече умилним гласом,
А глас одлеће истијем часом;
Који се просу ка’ зраци зоре,
Дуж Италије и Црне Горе,
Који се просу кроз двје државе,
Ка’ вјесник дана
сјајније славе,
А млади соко са бајним цвјетом,
Полази сретно к’ вјенчању светом!
Глас Црногорца 16-X-1896
