понедељак, 22. јул 2013.

Поводом свадбе Њ. В. Књагињице Јелене




Сретна свадба

Сив соко  један из преко мора,
До Књаз’- пјесника долеће Двора;

Те соко млади пред Књазом стаде,
И поче Књазу зборити саде:

„Велики Књаже стијења света,
Носим ти поздрав Оца Умберта,

Од Оца Краља, Мајке Краљице
и Италије рајске земљице,

Са жељом милом и надом том
Да даднеш срећу животу мом.

А та је срећа Јелена твоја
Да буде мила Супруга моја!

Ти знадеш Књаже, мојега ђеда,
Који ми свети аманет преда,

Да само цуру добавим ону
Која и личи јуначком трону;

А тако речце Отац и Мајка
И Италија, гњездо јунака.

Па зато Књаже „Јунака Царе”
Знајући тебе и твоје старе,

Изабрах ружу из дома твога,
Бијелу вилу, анђела могą,

Да родитеље весели моје,
Који на престо предака стоје.

И да весели Савојске Дворе
И оне сјенке на небу горе,

Што Италији слободу даше
Када војеват’  витешки сташе.

И да веселе Моју ‘Талију
Од мог живота земљу милију,

Ту красну земљу пуни цвијета,
А рај чаробни свега свијета”.

“Срећна ти била Јелена моја,
Потомче млади Дома Савоја!”

То Књаз изрече умилним гласом,
А глас одлеће истијем часом;

Који се просу ка’ зраци зоре,
Дуж Италије и Црне Горе,

Који се просу кроз двје државе,
Ка’  вјесник дана сјајније славе,

А млади соко са бајним цвјетом,
Полази сретно к’ вјенчању светом!


Глас Црногорца  16-X-1896





Нема коментара:

Постави коментар