четвртак, 25. јул 2013.

На глас смрти Сердара Сава Јовићевића




На глас о смрти
Сердара Сава Јовићевића

Грехота би веља била
Српској пјесми, српском перу;
Када не би спомињала
Борце за крст и за вјеру;

Када не би спомињали
Таквог чојка ког врлине,
У животу сваке ките,
Као тебе, српски сине.

За то и ја спомињем те
С мојим слабим пером, бане,
Кад т’ анђели позивају,
На тај свијет на те стране;

Те да тобом рај оките,
К’о са граном ливан’  кедра,
И када те земља зове
Да т’ у своја стави њедра! -

На све стране летио си,
Све од мора, па до Таре,
По наредби Господара
Српски бане и сердаре;

Мирио си брата с братом,
Судио си обојици,
Ал’ по вољи свагда Божјој,
По закону, по правици.

Ходио си по граница,
Кад немири кави бише
И крајеви кад се наши
Са туђином граничише;

Па крупнијем твојим гласом
Шћаше каквом паши рећи:
“Овуда ће бит’ граница
Или крв ће сада лећи”.

Срећа свуда пратила те
И на дому и на путу,
И свагда си чојковао,
Презирући муку љуту.

Никад, Књазу, зло за киме
Ти нијеси говорио;
Ти си име у народу
И због тога узвисио.

И староме и младоме
Свакоме си био мио. -
Истину си, као јунак,
Свагда бане говорио.
Његошевог славног  дома
Служио си три владара,
И то вјерно и поштено,
Јуначино наша стара.

А сердарства три си има’:
Цеклин, Куче и Крајину,
Које но ти Књаз повјери
Ка’  вјерноме српском сину.

Па јошмало што не живље,
Жао нам је, добри бане!...
Али човјек ка’ ти што си
Он вјечите живи дане -….

Када добра твоја дјела
Међу нама сјајна стоје; -
Па нека нас то утјеши
На глас смрти Старче, твоје.


Глас Црногорца 27-IX-1897








Нема коментара:

Постави коментар