четвртак, 25. јул 2013.

Пет помрачених небесних звијезда



Пет помрачених небесних звијезда

Што сте тако помрчале
Ви звијезде миле,
Као да сте у пакао
Ви до сада биле?

Какава вам је тешка мука
И невоља клета,
Те сте тако потамњеле
На небеса света?!

Те сте тако потамњеле
На небеса мила,
Гдје с’ узносе и свијетле
Толика свјетила! -

Што је зв’језде било с вама
Те сте тако мрачне;
И јесте ли игда биле
Свијетле и зрачне?

И да ли је ико крета’
Да вам свјетлост даде,
Од како се за ту таму
Вашу клету знаде?

„Ка’ на друге, тако на нас;
Свјетлост сјајна стоја,
Све до оног црног српског
Косовскога боја.

А од кад је црни бојак
Тај несрећни био,
Од њега је и мрак црни
На нас ево сио!

- Једном крета јарко сунце
Да нам свјетлост пружи!
И с други јем звијездама
да нас оно здружи. -

Ал на жалост нека сила
Међу нама стаде!
Те забрани јарком сунцу
Да нам свјетлост даде!

Но остасмо још у вишем
И у горем мраку!
И јос више сакрисмо се -
Сунчаноме зраку!”-

Еј, звијезде жао ми је
Ту несрећу вашу!
Коју но сте ви добиле
Уз неслогу нашу!

Нема коментара:

Постави коментар