уторак, 23. јул 2013.

На глас смрти Војводе Петра Ф. Вујовића




На глас о смрти
Војводе Петра Ф. Вујовића

Када Црна Гора бјеше
У ономе тешком стању,
Те је свагда непријатељ
Нападаше ноћу, дању.

Ти си тада, Војеводо,
Међ’  Војводе прве био,
И као лав душмане си
Црногорске разгонио.

Уз Владику Петра другог
Мирио си и племена,
Што с’ крвљаху међу собом
У та доба и времена.

А витешком Књаз’ Данилу
Ти си десна рука био,
Кад је млађан на Пр’јестолу
Црне наше Горе сио.

Уз Војводу славног Мирка
У ратове и мегдане,
Пред шест хиљад’ војске наше
Ти код Спужа доби ране.

И у боју на Крњице
Ти не жали свог живота,
Када храби Црногорци
Заробише Асан-Хота.

У вријеме мирних дана
И у доба љутог боја,
Пред очима твојијема
Књаз витешки свагда стоја.

Кроз све твоје живовање
Ти си свагда такав био,
И тако си три Владара
Црногорска послужио. -

Еј хвала ти стари бане
И србински врли сине,
Кад си прави јунак био
Твоје миле домовине.

Име твоје неће нигда
Умријети међу нама,
Него ћеш се свагда славит
У  ’вом  ст’јењу и горама!

Глас Црногорца 19-I-1891






Нема коментара:

Постави коментар