Вуку Ст.
Караџићу
Ка’
најпрва кад се зора јави,
Те отвори
очи у човјека,
Тако, Вуче
и ти се појави,
У почетку
овога вијека.
Те отвори
српској књижевности,
Оно
сјајно, оно чисто злато,
Које бјеше
за нас сакривено -
Сакривено
- богме закопато.
Нова слова
и правопис нови
Ти дарова
српскоме језику,
И обуче
српску нам књижевност
У најљепшем
говора облику.
За то Вуче,
славни српски сине,
Нека ти је
задовијек хвала!
Кад је
твоја неуморна рука
Нову зору
српској књизи дала.
Нема коментара:
Постави коментар