Грађењу путова: Нишићког и Подгоричког

Грађењу путова: Нишићког

и Подгоричког

Велике се јеке чују

Као да се Балкан ваља.

Једна иде к Подгорици

Другу Никшић зауставља.

Што се ово чује Боже

У  ‘во доба, у ‘ве  дане,

Кад мир влада и тишина

У свијету на све стране?

Кажи китна Подгорицо

И Никшићу горди граде,

Што се ова јека чује

Уз бедеме ваше саде?

Од Ријеке Црнојеве

И од брдске Орје Луке,

Ви примате ка њедрима

Громовите, силне звуке.

Кажите нам што је тамо,

Те се такви тутањ чује,

Што на сваку ево страну

Наших Брда одјекује.

Кажите нам што је тамо

Те се јеке чују веље,

Је ли на вас каква мука

Или радост ил’  весеље?

Кажите нам што је тамо

Ви два српска дивна града,

И од чега силна јека

Уз бедеме ваше влада?

Горди Никшић с Подгорицом

Одговора дају на то:

„Књаз Никола, наш витешки

Скупио је Срба  јато;

Па путове к нама прави,

Преко вода, преко гора,

Па зато се ова јека

На све стране чути мора.

Ал’ нек јечи, нек’ се чује

Овог рада сад тутњава,

С којом ће нам на бедеме

Засијати дивна слава!”

Тако збори Подгорица,

И Оногошт град бијели,

А синци се Богу моле

Ти њихови сад цијели:

“Нек’  Бог живи Књаз Николу

Милог  Српства дивну наду,

Који ни је први јунак

И у рату и у раду!”

Глас Црногорца   04-II-1890.