На глас смрти Војводе Петра Ф. Вујовића

На глас о смрти

Војводе Петра Ф. Вујовића

Када Црна Гора бјеше

У ономе тешком стању,

Те је свагда непријатељ

Нападаше ноћу, дању.

Ти си тада, Војеводо,

Међ’  Војводе прве био,

И као лав душмане си

Црногорске разгонио.

Уз Владику Петра другог

Мирио си и племена,

Што с’ крвљаху међу собом

У та доба и времена.

А витешком Књаз’ Данилу

Ти си десна рука био,

Кад је млађан на Пр’јестолу

Црне наше Горе сио.

Уз Војводу славног Мирка

У ратове и мегдане,

Пред шест хиљад’ војске наше

Ти код Спужа доби ране.

И у боју на Крњице

Ти не жали свог живота,

Када храби Црногорци

Заробише Асан-Хота.

У вријеме мирних дана

И у доба љутог боја,

Пред очима твојијема

Књаз витешки свагда стоја.

Кроз све твоје живовање

Ти си свагда такав био,

И тако си три Владара

Црногорска послужио. -

Еј хвала ти стари бане

И србински врли сине,

Кад си прави јунак био

Твоје миле домовине.

Име твоје неће нигда

Умријети међу нама,

Него ћеш се свагда славит

У  ’вом  ст’јењу и горама!

Глас Црногорца 19-I-1891