Црногорском војнику

Црногорском војнику

Проспе ли се крв јуначка

Потече ли њено врело, -

Ти с радошћу тад’  окитиш

Поносито своје чело.

Зато нек’ је хвала твоја,

Црногорче, славо моја! ….

Загрми ли борба страшна,

Дигне ли се пламен живи;

Ти се у том огњу нађеш

Као прави соко сиви!

Зато нек је хвала твоја,

Црногорче, славо моја!

Стане л’  чудо од олује,

Да с’ дубраве од ње носе;

Ти се од тог виш’  не бојиш

Но од благе љетне росе !

О војниче, дивног соја,

Зато нек’  је хвала твоја!

Ударе ли љуте гује

Да с’  поноса твога лате;

Тебе онда српске виле

О јуначе, зорни прате!

А све пјеваш у околу:

„Бог живио Књаз Николу!”

Настане ли страшна зима,

Те се бујне р’јеке следе,

Тебе за то није стало

Но до славе и побједе.

Ти си соко тица сива,

Слава ти се свуд’  одзива! …

Затвори ли душман друма

Да те тијем он умори,

И зато ти није стало,

Но ти анџар друма створи.

А све пјеваш у околу:

“Бог живио Књаз Николу!”

Стане л’  душман на изворе,

Да ти не да воде пити;

Ти ћеш и њу српски сине

Са анџаром задобити!

О, ала си соко сиви,

Цио ти се свијет диви!

У ране ли паднеш тешке,

Сам ти за њих мелем правиш;

На бојни се мегдан видаш

Кога нећеш да оставиш.

О, ала си зорна слика,

Као да си од челика!

Када соко Књаз ти рече,

„Удри за крст сад је згода!”

Ти полетиш, као муња,

Не плаши те огањ, вода. -

А све пјеваш у околу:

“Бог живио Књаз Николу!”

На стотине ти полетиш,

Па поломиш, и исјечеш,

А ту славну борбу водиш;

Да слободу роду стечеш!

Зато нек’ је хвала твоја

Црногорче, славо моја!