Сретна вјеридба

 Радоје Рогановић - Црногорац

Сретна вјеридба

Прољеће љупко молило Бога:

Дај ми, Господе,  још  један цвијет

Којег  ћу предат Књазу Данилу

При мом доласку у бјели свијет.

Уз цв’јећа много, што си ми дао

За младе моме и јек момачки,

И ову ружу даруј ми нову ,

Да њом окитим престо јуначки! -

Чуј ме, Господе,  смилуј се благи,

Справи ме у свјет пунаних рука!

Те један цвијет  још ми даривај

Дивнога сјаја, а дивног струка!

Даруј ми, Боже, још једну ружу,

Што  личи Твојој на исток зори!

Да је предадем, ка алем камен,

Витешкој Српској тој Црној Гори!

Нек сија тамо у светом ст’јењу

Као даница звијезда мила,

Ил’  ка дивна анђелска слика

Уз нашљедника Књаза Данила! -

Весео Господ прихваћа молбу,

Својега сјајног милог прољећа,

Те му дарива још један цвијет,

У коме сија Србинска срећа.

Даје му цвијет питоми, сјајни

Из Мекленбурга славног Њемачког -

Краљевског соја вилу му даје

Из дома сјајног, дома јуначког;

Да са њом вјери Књаза Данила

На братској Неви, у Царске дворе

На радост Оца, Мајке и Браће

И на весеље све Црне Горе.

Глас Црногорца   15-IV-1899