Командиру
Крајинском
попу Митру
Дабановићу
И кад бјеше
у кавезу
Османлијског
цара,
Вјерно и
тад служио си
Нашег
Господара.
И кад бјеше
у ланцима
Стегнут
као раја,
И тада си ор’о био
Књаза
Николаја!
И кад бјеше
сва Крајина
У душманске
руке,
Ти си и
тад’ борио се
Презирући
муке!
А кад
поста Црногорац
Поста и
главаром,
И послужи
ово стјење
С љубављу
и жаром!
Послужи га
вјерно, славно,
Као Србин
прави,
За то тебе
мало, веље,
О јуначе
слави!
А проклиње
смрт опаку
Што ти живот
узе,
Проливајућ’ на твом гробу
Жалостиве
сузе!
Глас
Црногорца 28-VII-1890
Нема коментара:
Постави коментар